Rođen sam krajem prošlog veka. Odrastao sam među ljudima koji su rođeni početkom prošlog veka. Majka koja je sada za glavu niža od mene tvrdi da sam muškarac prosečne visine i da a ne postaje zabrinjavajuće kada ljudi nemaju kontakt sa stvarnošću bilo bi mi samo smešno.



Moj maternji jezik je prizrensko-timočki dijalekt vranjske provinijencije. Znam arhaizme, pežorativi su mi omiljeni. Srpski mi je taternji i na njemu sam pročitao više svetske nego domaće književnosti. Engleski govorim poprilično dobro, akcenat sam bogznakako upeglao, s pisanjem umem da zaglavim. Si senjor comrendo Espanjol, pero ablo un poco. Ruski fino pročitam i otpevam ali da sklapam rečenice – njet?



Sa dosta stranaca ( ljudi koji govorimo isti jezik ali malo drugačije, sa različitih kontinenata smo, razlikuju nam se boje kože i fizionomije tela, verujemo u različite sile...) sam u životu razgovarao, radio, sa nekima i živeo. Jednom u epizodi Svi zajedno u jednoj kući u državi stranoj za sve nas a jednom u epizodi Ja prekookeanski imigrant.



Volim scenu. Svašta sam radio na različim scenama, i recitovao, i govorio, i glumio i plesao, pevao, plakao, drao se, skakao... u pozorištu, u učionici, na ulici, radiju i televiziji, na sred kluba, na sred sela. Volim da mlade ljude postvavim u scenu da pitam: šta vidimo, ko je ovde šta, kako se oseća, šta se zbiva, kako ta osoba govori, kome, o čemu. Volim da mrdnem mlade da hodaju, da se drže i podižu jedni druge, da se smeju i da se druže.Dovoljno sam scena i teatarskih predstava sa mladima napravio da bih bio siguran u delotvornost takvog pristupa koij podrazumeva proces - produkt –proces...



Školovan sam da raščlanjujem podatke i teme, ne pravim logičke greške, tumačim društvene fenomene, pronađem primer koji podržava teoriju i razmišljam o primeru koji bi je pobio, uvidim na koji način širi kontekst komunicira sa pojedincem, da opazim kroz koje aktivnosti pojedinci i grupe preispituju ili menjaju širu strukturu, uvidim na koji način spoljasnji i unutrašnji prostor komunicira sa ljudima, delim resurse sa ljudima iz različitih kultura i sa različitih kontinenata, organizjuem učenje kroz kreativni proces.



Ljudi koji su me zapošljavali su uglavnom bili zadovoljni mojom tačnošću, ozbiljnošću, predanošću, dostupnošću i učinkom. Kolege su me volele jer sam uspevao da ih nasmejem.



Nikada se nisam ložio na visoke funkcije. Prija mi centar pažnje koji je vremenski ograničen i čiji je raznog jasan. Kada su projekti u pitanju, znam kako se pišu, kako se vode, kako se izveštava. Znam projekni jezik i da, ogadio mi se. Želeo bih da u životu što je više moguće gledam ljude a manje ekrane, i da „penziju dočekam“ pre napolju na nogama nego unutra „na dupetu“.



U studetskom domu i u stanovima koje sam iznajmljivao ili nisam imao televizor ili nisam gledao televizuju. Mislim da uvek može da se radi nešto korisnije od toga.

Omladinski radnik na sprovođenju Nacionalnog programa za unapređenje mentalnog zdravlja mladih