Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada prošle nedelje organizovala je u Beogradu diskusiju pod nazivom "Koliko su sela po meri mladih?". Na događaju koji je okupio predstavnike/ce relevantnih nacionalnih institucija, mladih, udruženja poljoprivrednika, kancelarija za mlade i organizacija civilnog društva razgovarano je o izazovima sa kojima se suočavaju mladi u ruralnim sredinama kao i o tome koliko postojeći institucionalni okvir odgovara na potrebe mladih. U poslednjem delu događaja izrađen je set preporuka za unapređenje rada institucija nadležnih za unaprteđenje položaja mladih u ruralnim sredinama.

Nacionalnu diskusiju otvorila je izvršna direktorka NAPORa Jelena Stojanović ukazujući na podatak da na 85 odsto teritorije Srbije koja se smatra ruralnom živi manje od polovine ukupnog stanovništva zemlje. Od toga 17.6 odsto čine mladi koji se svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima. 

 - To je oko 450.000 mladih, a ako znamo da u Srbiji ukupno živi oko million i dvesta mladih, jasno je da kada pričamo o ruralnim mladima, govorimo o trećini mladih Republike Srbije. Za NAPOR ovi podaci ukazivali su da je neophodno sistemski pristupiti problemima ruralnih mladih. Takođe, ono što je bilo evidentno je da se mladi na selu najčešće posmatraju kroz prizmu poljoprivrede  i da se slobodno vreme mladih ne prepoznaje kao značajno pitanje. Nakon niza sastanaka sa organizacijama članicama NAPOR mreže, postavljen je ambiciozni cilj – kreirati strategiju omladinskog sektora usmerenu na mlade iz seoskih područja. Međutim, na samom početku naišli smo na prvi problem, a to je nedostatak sveobuhvatnih podataka o položaju i potrebama mladih iz ruralnih sredina. Drugi izazov odnosio se na primenljivost primera dobre prakse na kontekst Srbije - pojasnila je Stojanovićeva i dodala da su upravo to bili razlozi za formulaciju regionalnog  projekta "Ispod lupe: ruralni omladinski rad" (Under The Loupe: Rural Youth Work) koji je okupio dva istraživačka instituta  iz Srbije i Hrvatske, kao i tri organizacije iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, a koji se realizuje uz podršku Evropske komisije kroz program Erasmus +, odnosno uz podršku fondacije TEMPUS u Srbiji.

- Današnji događaj organizujemo kao završnu aktivnost ovog projekta, a početak sistemskog procesa na nacionalnom nivou koji će dati konkretne smernice, predloge mera i aktivnosti koje omladinski sektor može da ponudi mladima iz ruralnih područja u Srbiji kako bi unapredio kvalitet njihovog života i kako bi mladi ostajali na selu - navela je Stojanovićeva. 

Nakon uvodnog obraćanja učesnici/ce događaja su imali prilike da čuju lične priče o svakodnevnim izazovima života i rada u ruralnoj sredini iz perspektive mlade osobe Jovane Janev i omladinskog radnika Vladimira Budalića, a potom i ključne nalaze iz istraživanja o položaju i potrebama mladih u ruralnim područjima. 

U drugom delu događaja organizovana je panel diskusija pod nazivom "Koliko institucionalni okvir odgovara na potrebe mladih?" u kojem su učestvovali predstavnici relevantnih nacionalnih institucija:  Todo Terzić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i prof. dr  Milovan Mitrović iz Akademijskog odbora SANU za selo. Iako je prethodno bilo potvrđeno i učešće predstavnika Ministarstva omladine i sporta, usled nepredviđenih i neodložnih obaveza, tokom panela izostavljena je perspektiva ove instititucije.

Kako je poljoprivreda primarna oblast delovanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najveći deo sredstava i podsticajnih mere kada je reč o mladima u ruralnim sredinama, usmeren je upravo na mlade poljoprivrednike, pojasnio je predstavnik ove institucije Todo Terzić. Međutim, kako je naveo, to ne znači da ne postoji prostor za razvijanje novih programa i uspostavljanje saradnje sa ostalim sektorima u cilju unapređenja položaja mladih na selu, te pozvao predstvnike/ce omladinskog sektora da formulišu konkretne predloge u odnosu na ovu temu i dostave ih Ministarstvu. 

Prema rečima prof. dr Mitrovića iako postoji određeni legislativni okvir, potreban je sistemski pristup rešavanju ovog problema i veće uključivanje samih građana koji žive u ruralnim mestima. Kako je naveo, pitanja i problemi mladih ne mogu se posmatrati izolovano niti se mogu rešavati dok se ne obezbede minimalni infrastrukturni uslovi koji su krucijalni za opstanak sela u Srbiji, a kojima se Nacionalni tim za preporod sela bavi. 

Na samom kraju nacionalne diskusije učesnici/ce su imali priliku da iznesu predloge za unapređenje postojećeg institucionalnog okvira, na osnovu kojih su formulisane preporuke koje će biti upućene relevantnim institucijama za unapređenje položaja mladih na selu. Preporuke koje su iznete, odnose se uglavnom na uspostavljanje prostora za mlade, kreiranje međusektorske saradanje i rešavanje infrastrukturnih pitanja. Detaljan predlog za unapređenje biće dostupan javno u narednim danima na sajtu www.napor.net.