Foto: Tamara Trajković

Povezivanje omladinskog i socijalnog rada neophodno je kako bi se osigurala sistemska briga o mladima, rečeno je na diskusionom forumu "Omladinski i sociijalni rad udruženi u podršci za mlade" koji su krajem januara u Beogradu organizovali udruženje građana "Sociativa", Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada - NAPOR, DAJ MI RUKU i Ženska mirovna grupa Pančevo - ŽMIG .

Na forumu je učestvovalo preko 30 predstavnika/ca organizacija koje sprovode omladinski rad i ustanova sistema socijalne zaštite koji/e su diskutovali/le o mogućnostima unapređenja podrške mladima kroz sistemsku saradnju omladinskog i socijalnog rada. Potvrđeno je da postoji profesionalna zainteresovanost i briga o položaju mladih sa obe strane, ali i različiti izazovi saradnje u ostvarivanju pluralizma usluga podrške za mlade, principa individualizovanog pristupa i participacije mladih.

Osnovni zaključci i preporuke sa Diskusionog foruma su:

    1.      I socijalni i omladinski radnici složili su se da je važno menjanje narativa (“promena diskursa”) jednih prema drugima, kao i da je potrebno međusobno posmatranje iz perspektive snaga (kako možemo da budemo veći . saveznici u radu, koristeći svoje snage koje svaka strana nosi), a ne samo da se međusobno posmatramo kroz razlike, kao i da pristup posmatranja ne bude usmeren samo na razlike ili greške.

    2.      Zaključke i preporuke skupa i Predloga praktične politike treba uputiti nadležnim ministarstvima, kao i u vidu javnog i stručnog apela o izazovima u obezbeđenju efikasnog sistema podrške za mlade iz posebno osetljivih grupa.

    3.      Zaključeno je da bi bilo jako značajno ukoliko bi Gradski centar za socijalni rad Grada Beograda i druge ustanove i organizacije imali potpisane Memorandume o saradnji sa organizacijom/ma koje se bave omladinskim radom i pružaju određene usluge za mlade. U Memorandumu o saradnji jasno bi se uredili odnosi dva sektora – uloge, odgovornosti, načini komunikacije i razmene, što bi predstavljalo osnovu za uspostavljanje međusobnog poverenja i razumevanja. Predlog je i da svaka ustanova/organizacija odredi osobu za kontakt, što bi olakšalo komunikaciju i dalo jasne smernice o saradnji.

    4.      Neophodno je povećati informisanost jednih o drugima, kako bi se izbegle predrasude i generalizovani stavovi i o socijalnoj zaštiti i o omladinskom radu.

    5.      Važno je da protok informacija o tome šta je aktuelno od programa i usluga bude kontinuiran i češći (tribine, okrugli stolovi, sastanci, sajam organizacija koje se bave omladinskim radom itd.) zbog uspostavljanja poverenja i blagovremene razmene relevantnih informacija.

    6.      Omogućavanje licenciranja organizacija koje se bave omladinskim radom za obavljanje socio-edukativnih i savetodavno-terapijskih usluga (koje najčešće i predstavljanju aktivnosti koje sprovode ove organizacije) nije ključno, ali može da bude značajno za organizacije i njihovu održivost, jer na osnovu dodatnog kredibiliteta, mogu lakše da dođu do sredstava. Organizacije koje se bave omladinskim radom inače prolaze složenu proceduru akreditacije, za primenu i unapređenje standarda omladinskog rada. Na sajtu NAPOR-a se nalazi spisak akreditovanih organzacije koje se bave omladinskim radom: http://www.napor.net/sajt/index.php/sr-yu/2014-05-13-19-05-45/lista-clanica.

    7.      Predlog je da prvi korak organizacija koje se bave omladinskim radom bude mapiranje aktuelnih usluga/programa na nacionalnom nivou, a zatim da se radi na međusobnom upoznavanju i umrežavanju (npr. potpisivanje Memoranduma o saradnji i sl.).

    8.      Stručnjaci iz oba sektora mogu zajedno da rade na temama poboljšanja mentalnog zdravlja i prevencije sindroma sagorevanja, kao i da se zajedno povezuju i kroz supervizijske sastanke.

    9.      Potrebno je da zajedno mapiramo koji su to mladi koji, usled nepovoljnih zakonskih rešenja ostaju godinama nevidljivi za sistem socijalne zaštite, sa siromašnom mrežom podrške i resursa (npr. mladi pod starateljskom zaštitom srodnika koji žive u srodničkim porodicama i koji su na evidenciji centra za socijalni rad na osnovu starateljske zaštite, ali i druga prava, kao što su besplatni udžbenici, pravo na jednokratnu novčanu pomoć retko po osnovu starateljstva a ne nivoa ukupnih prihoda porodice), i za te mlade zatim kreirati zajedničke programe omladinskog rada u saradnji sa ustanovama i organizacijama socijalne zaštite. Pored ovih programa, u diskusiji je istaknuto da je tačka spajanja u saradnji i razvoj usluge terenski saradnik/ca, jer omladinski radnici/e mogu da rade i kao terenski radnici/e.

     10.      Potrebno je raditi na vidljivosti i promociji aktivnosti i rezultata, kao i informisati opštu i stručnu javnost o radu oba sektora (npr. kroz primere dobre prakse).