NAPOR menadžerka za javno zagovaranje i komunikacije Nedeljka Ivošević bila je članica Upravnog odbora Savetodavnog veća mladih Saveta Evrope od januara 2022. godine do aprila 2024. godine. Kroz mandat se zajedno sa ostalim kolegama i koleginicama zalagala za unapređenje položaja mladih i omladinskog rada na evropskom nivou. Pored toga, svojim učešćem u ovom telu poboljšala je vidljivost NAPOR mreže što je značajno za omladinske radnike/ce u Srbiji jer otvara nove prilike i mogućnosti za profesionalno unapređivanje i saradnju sa kolegama i koleginicama iz različitih evropskih zemalja. Kako bismo vam približili procese koji su pokrenuti u prethodnom periodu i resurse koji vam mogu biti korisni, prenosimo vam razgovor sa Nedeljkom.

Tvoj mandat je trajao nešto više od dve godine što i nije previše dug period, ali znamo da je bio veoma intezivan.  Koje su ključne teme ili inicijative vezane za omladinski rad na kojima ste radili tokom mandata?

Tokom mog mandata dve su ključne stvari rađene baš vezano za sam omladinski rad. To su: revizija Preporuka Saveta ministara zemljama članicama Saveta Evrope (Reccomendation on youth work) za omladinski rad i revizija Portfolio za omladinski rad (Youth Work Portfolio). 

Preporuke Saveta ministara predstavljaju prvi zvaničan dokument javne politike na evropskom nivou kojim se zemlje članice Saveta Evrope, među kojima je i naša, obavezuju da će podržati razvoj i sprovođenje kvalitetnog omladinskog rada. Preporuke su usvojene 2017. godine i 2022. kada je počeo moj mandat je bilo tačno pet godina od usvajanja. S tim u vezi, bilo je važno videti kakav je impakt ovaj dokument  postigao i da li su potrebne izmene. Finalna publikacija  sa rezultatima na engleskom je dostupna OVDE. Kada je u pitanju Portfolio, kao prvi alat za beleženje kompetencija koje se stiču kroz omladinski rad, a u skladu sa novim trendovima u omladinskom radu, bilo je važno da se on revidira i uskladi sa trenutnim potrebama praktičara/ki.

Osim ovih ključnih, radili smo i tome da omladinski rad bude spomenut i u svim ostalim važnim dokumentima na nivou Saveta Evrope kao što su na primer Preporuke za učešće mladih Roma i Romkinja (Roma Youth Partication), Vodiču za učešće mladih u javnom životu (Guidelines on Rec(2006)14 on citizenship and participation of young people in public life), Preporukama o klimatskim akcijama i učešću mladih gde se posebno prepoznaje važnost omladinskig rada (Recommendation on climate action and young people), Preporukama za učešće mladih iz ruralnih sredina (Think Rural Youth ! - Recommendation on Rural Youth)  i mnogim drugima. Kada otvorite bilo koji od ovih dokumenata i ukucate „youth work“ u pretragu, vidite da je prepoznat na različitim nivoima. Takođe, omladinski rad spominje se i u svim programima namenjenim za obrazovanje mladih o ljudskim pravima i demokratiju gde je naglašeno da je potrebno osnaživati omladinske radnike/ce i ulagati u njih kako bi se ovi programi što kvalitetnije sprovodilii. Za sve to smo se, kao prethodni saziv Savetodavnog veća mladih saveta Evrope (Advisory Council on Youth COE), zajedno izborili, naravno uz temelje koje su postavili članovi/ce prethodnog saziva. 

Važno mi je da napomenem i Deklaraciju iz Rejkjavika (Reykjavík declaration), koja ima posebnu težinu i nastala je tokom Samita održanog prošle godine. Iako se omladinski rad ne spominje doslovno u Deklaraciji on se može učitati u različitim segmentima koji podrazumevaju pruženje podrške za učešće mladima u procesima donošenja odluka, kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.

Na kraju, tokom našeg mandata, a kroz rad Programskog komiteta koji postavlja prioritete koji će se finansirati četvorogodišnjim planom Omladinskog sektora Saveta Evrope, omladinski rad je visoko pozicioniran i predviđeno je dugoročno finansiranje programa omladinskog rada, do 2027. godine. 

Savetodavno veće mladih Saveta Evrope okuplja predstavnike/ce iz cele Evrope. Da li su i kako njihova iskustva i perspektive uticala na rad NAPOR-a? Da li si saznala za neke primere dobre prakse koje bismo mogli da primenimo u Srbiji?

Imajući u vidu da Savetodavno veće mladih Saveta Evrope čini 30 mladih koji dolaze iz organizacija mladih i za mlade iz različitih delova Evrope, samo upoznavanje sa njihovim realnostima i izazovima sa kojima se mladi suočavaju u tim zemljama doprinosi osvešćivanju u kom pravcu se programi omladinskog rada mogu razvijati i koje sve kompetence omladinski radnici/ce treba da razvijaju.  Brojna iskustva koja imaju u radu sa mladama na različite teme poput mentalnog zdravlja, rodne ravnopravnosti, zaštite životne sredine, ljudskih prava, inkluzije, različitosti, omladinskog rada u ratnim i kriznim vremenima, ruralnog omladinskog rada ili veštačke inteligencije su dragocena i itekako se mogu primeniti i u našem kontekstu. Ne bih mogla da izdvojim samo jedan primer prakse jer ih ima zaista dosta i plašim se da bi to značilo da ostali nisu u fokusu, a nije tako, naprotiv. Svi su podjednako važni i u našem kontektstu i šta više mnoge od njih uvezujemo sa našim programima i projektima.

Kakve mogućnosti imaju mladi u drugim zemljama Evrope, da li se oseti velika razlika u odnosu na Srbiju? 

Mladi koji žive u zemljama Evropske unije imaju mnogo više mogućnosti što se tiče mobilnosti i učešća na događajima za mlade, kao i bolji kvalitet života i viši standard, naravno. Međutim, kada su u pitanju izazovi sa kojima se suočavaju mladi oni su slično bez obzire odakle mladi dolaze, a ključni se odnosi pre svega na učešće mladih u procesima donošenja odluka i odnos donosioca odluka prema mladima. Čini mi se da bez obzira u kojoj zemlji žive, mladi se posmatraju kao nedovoljno kompetentni i njihov glas se ne vrednuje čak i kada se kreira prostor da mladi izraze svoje mišljenje. 

A kada je u pitanju omladinski rad? Na kom je on nivou kod nas u odnosu na druge zemlje Evrope?

Kada je reč o omladinskom radu, on je u Srbiji dosta razvijeniji nego u većini evropskih zemalja.  Iako još uvek nije na nivou na kome bismo mi želeli da bude i nije dovoljno prepoznat od strane relevantnih institucija i aktera, za razliku od velikog dela zemalja postoje struktuirani programi obuke za omladinske radnike/ce, omladinski rad u Srbiji je prepoznat kao zanimanje, definisan je kao jedan od pet prioriteta u Stategiji za mlade Vlade RS i u Akcionom planu za implementaciju Strategije, u toku je proces izrade standarda zanimanja za omladinski rad i mnogi drugi procesi i projekti koji doprinose njegovom kvalitetu i većem vrednovanju. Možemo slobodno reći da smo negde u sredini. Naravno da postoje i zemlje koje su daleko ispred nas, tamo gde mi maštamo da ćemo stići jednog dana - poput Finske ili Velike Britanije.

Zbog čega je za NAPOR i omladinske radnike/ce u Srbiji bilo značajno tvoje učešće kao predstavnice NAPOR-a u Savetu za mlade Saveta Evrope?

Benefit koju omladinski radnici/ce u Srbiji i sam NAPOR imaju od mog mandata u Savetodavnom veću mladih Saveta Evrope se reflektuju na dva nivoa. Prvi je uticaj na javne politike na evropskom nivou u kojima je omladinski rad (i omladinski radnici/ce) prepoznati i ono što je najvažnije finansirani, čega sam se malo dotakla u prvom odgovoru. Drugi nivo odnosi se na praćenje trendova na evropskom nivou i prilagođavanje prakse/programa u omladinskom radu u Srbiji sa njima. Osim toga, veoma važan aspekt učešća jeste promocija i povećanje vidljivosti NAPORa i svega onoga što naše organizacije članice i omladinski radnici/ce rade na evropskom nivou ka različitim akterima i izvan omladinskog sektora. 

Koji bi Savet dala našim omladinskim radnicima/ama koji bi voleli da se više angažuju na međunarodnom nivou? Koji resursi im mogu biti korisni?

Ukoliko govorimo u učešću u aktivnostima Saveta Evrope i samog Omladinskog departmana (Youth Departmant) mogućnosti su brojne kako za mlade tako i za omladinske radnike/ce. Postoje prilike za učešće na treinzima na različite tema, studijskim sesijama, konferencijama, seminarima i sl. Takođe, važno je napomenuti i da se omladinske organizacije mogu prijaviti da organizuju svoje aktivnosti u omladinskim centrima u Strazburu i Budimpešti. Početkom godine se objavljuje poziv tako da je važno da se prate konkursi redovno. Imam utisak da Savet Evrope nije dovoljno vidljiv u Srbiji i da je u senci Evropske unije, a zaista dosta prilika postoji. Na ovom linku se mogu pratiti redovno vesti.