Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada – NAPOR je juče u Beogradu organizovala stručnu konferenciju „Laboratorija omladinskog rada", na kojoj je prisustvovalo 50 omladinskih radnika/ca, lidera/ki i predstavnika/ca institucija. Događaj je poslužio kao platforma za diskusiju i razmenu iskustava o priznavanju i unapređenju omladinskog rada na lokalnom i nacionalnom nivou, uz demonstraciju inovativnih praksi u ovoj oblasti.

Konferenciju je otvorila izvršna direktorka NAPOR-a Jelena Stojanović, nakon čega su uvodna obraćanja imali pomoćnica ministra u Ministarstvu turizma i omladine Ivana Antonijević i predsednik upravnog odbora NAPOR-a Lazar Đoković. Antonijević je naglasila značaj partnerstva između NAPOR-a i Ministarstva turizma i omladine za dalji razvoj i unapređenje omladinskog rada, te izrazila ponos na dosadašnja postignuća NAPOR-a na nacionalnom i međunarodnom nivou. Đoković se osvrnuo na proteklih 15 godina rada NAPOR-a i šta je postignuto u pogledu prepoznavanja omladinskog rada kroz političku, formalnu i društvenu dimenziju.

Tokom prvog dela događaja održana su tri paralelna panela upravo na temu pomenutih različitih aspekata prepoznavanja omladinskog rada. O tome koja evropska i nacionalna dokumenta omogućavaju prepoznavanje omladinskog rada i na koji način se koriste kako bi se obezbedila sredstva za sprovođenje programa omladinskog rada na lokalu govorile su pomoćnica ministra u Ministarstvu turizma i omladine Ivana Antonijević, članica Upravnog odbora NAPOR-a Dajna Marinković, koordinatorka grupe za mlade, informisanje i sport u Fondaciji Tempus Vedrana Marković i koordinatorka kancelarije za mlade Kragujevac Marija Đoković.  Kroz diskusiju je zaključeno da je na nacionalnom nivou potrebno prepoznati omladinske radnike/ce kroz novi Zakon o mladima,  kao i obezbediti im radna mesta najpre u omladinskim centrima i klubovima, a onda i u drugim institucijama. Takođe, neophodno je pronaći načine da se u lokalnim strategijama za mlade obezbede sredstva za kontinuirane programe omladinskog rada.

Fokus drugog panela stavljen je na formalnu dimenziju prepoznavanja omladinskog rada, te su na njemu predsednica Strukovnog kokusa omladinskih radnika/ca Violeta Stanković, viša nacionalna savetnica za NOKS (standard zanimanja) Mirjana Bojanić i Samir Hodžić iz Agencije za kvalifikacije govorili/e o standardu kvalifikacija i zanimanja omladinskog radnika/ce, kao i o validaciji stečenih kompetencija u omladinskom radu. Ono što se u narednom periodu očekuje u okviru ove dimenzije prepoznavanja jeste da se standard zanimanja koji je kreiran uz podršku kroz projekat „Znanjem do posla“ zvanično usvoji nakon čega će NAPOR predati i inicijativu za izradu standarda kvalifikacija. 

O tome koliko je omladinski rad prepoznat, ali i pozitivno vrednovan od strane različitih društvenih aktera govorile su članica upravnog odbora NAPOR-a Maja Jovanović Marić, učesnica jednog od programa omladinskog rada Jelisaveta Crnić, predsednica Saveta roditelja NAPOR-a Ivana Branković i novinarka Dnevnika Lea Radlovački. Kroz diskusiju sa učesnicima/ama zaključeno je da je od velikog značaja informisati različite društvene aktere na mestima gde se oni već nalaze, jezikom koji im je razumljiv, kao i da je ključno ostvariti i održavati lične kontakte sa predstavnicima/ama medija i relevantnih institucija. Istaknuto je da je sve preporuke koje su proizašle iz diskusije važno primeniti kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Preporuke i zaključci sa ovih panela biće prosleđeni Ekspertskom timu za implementaciju Bonskog procesa u Srbiji.

Tokom drugog dela konferencije nekoliko organizacija demonstriralo je svoje inovativne prakse u omladinskom radu. Centar za građansko delovanje - CeGraD predstavio je metodologiju „Informacija kao zajednica“ koju omladinski radnici/e mogu koristiti da uključe mlade i njihovu zajednicu kroz informisanje, kao i da daju priliku mladima da budu kreatori programa.

Somborski edukativni centar – SEC predstavio je programe omladinskog rada koji će se realizovati u novouspostavljenom omladinskom centru u Somboru, a koji su vezani za unapređenje mentalnog zdravlja maldih, rad sa neformalnim grupama, kao i za sprovođenje aktivnosti Lokalnog akcionog plana za mlade.

Primer dobre prakse za uključivanje LGBT+ mladih u programe omladinskog rada dala je Grupa IZAĐI. Učesnici/e su iz ove demonstracije saznali zbog čega je važno i koje korake mogu da preduzmu kako bi svoje programe učinili ravnopravno dostupnim LGBT+ mladima, posebno onima iz ruralnih sredina.

Centar za pozitivan razvoj dece i omladine – CEPORA predstavio je instrument koji se fokusira na faktore od značaja za prenos negovanja različitosti sa vrednosti "na papiru" na uspešnu praksu na domenu organizacionog funkcionisanja. Ovaj alat učesnicima može pomoći da integrišu različitost u kulturu svoje organizacije/institucije.

BalkanIDEA Novi Sad predstavila je digitalne bedževe – virtuelni prikaz znanja i veština koje se stiču kroz završavanje obuka u različitim oblastima. Učesnici/e su saznali na koji način mogu da kreiraju bedževe, te primene ovu inovativnu praksu u svom radu.  

NAPOR je na konferenciji prezentovao dve prakse. Prva se odnosila na kreiranje programa omladinskog rada u institucijama kulture i uključivanje mladih kao ko-kreatora u iste, a druga na metodologiju „Sport za razvoj“ u omladinskom radu koja podrazumeva korišćenje sportskih aktivnosti u cilju pružanja podrške ličnom i socijalnom razvoju mladih, kao i brige o njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Održavanje stručne konferencije o omladinskom radu barem jednom godišnje veoma je važno kako bi omaldinski radnici/e bili/e u toku sa inovacijama i procesima koji se dešavaju u ovoj oblasti, te unapredili svoje programe, kao i zbog povezivanja sa kolegama/inicama i predstavnicima/ama institucijama i otvaranje novih mogućnosti za saradnju. Potvrda tome je i što se 96% učesnika/ca konferencije na evaluaciji izjasnilo da bi preporučilo ovakav događaj kolegama/inicama.

Konferencija je održana u okviru projekta „Evropski omladinski radnici se ujedinjuju da osnaže mlade i omladinski rad – Omladinski radnik je životni stil“ koji se sprovodi od 2022. godine sa nacionalnim asocijacijama iz devet zemalja: Srbija, Estonija, Italija, Republika Češka, Portugal, Grčka, Severna Makedonija, Holandija i Malta.