Za Milorada Mladenovića iz Leskovca, ideja da svaka mlada osoba pored toga što u toku svog života ima učiteljicu/lja, ima i svoju omladinsku radnicu/ka, ukazuje na to da postoji društvena svest koja se ogleda u prepoznavanju potrebe da je mladima neophodna kontinuirana podrška i da se za ovaj proces treba boriti.
Milorad se omladinskim radom bavi već dve decenije pa se s vremenom menjala i njegova motivacija. Svoj elan pothranjuje iz dva izvora: porodičnog - iz svoje dece i društvenog -od mladih iz svog okruženja. Radom sa mladima je počeo da se bavi spontano, iz potrebe da se što manje udalji od, kako sam kaže, potencijalno najprogresivnije snage društva i ostane deo pozitivnih promena. Danas, motivaciju nalazi u borbi za vrednosti koje treba negovati i braniti, a upravo na njima je omladinski rad i baziran. Milorada su „podesnela“ Evropa i sve glasniji urlici desničarskih elita koji se razležu kontinentom, ponovo trgnuli iz učmalosti u koju se lako zapada i dali mu dodatnu motivaciju. Smatra da Evropa, koja predstavlja najpoželjniju i najbezbedniju destinaciju za sve koji se smatraju i osećaju diskriminisanim i obespravljenim, nažalost počinje da se pretvara u zatvor, pa ga to danas ponovo inspiriše da se boreći se za svaku mladu osobu pojedinačno zajedno sa kolegama i koleginicama izbori za vrednosti koje treba čuvati i negovati na čitavoj planeti, a ne samo u Evropi.
Kako najveću motivaciju pronalazi u borbi za vrednosti, za Milorada su i najveći izazovi uvek ležali u sukobu vrednosnih stavova. Kaže da je njemu poražavajuće, ali i uvek inspirativno pokušavati iznova i iznova ispravljati krive drine koje su u glavama mladih ljudi, u formi stereotipa i predrasuda, ostavljali roditelji, društvo ali i institucije... Najteže mu je prihvatiti činjenicu da ponekad njegov i rad njegovih koleginica i kolega, kao gumicom obriše neki prosvetni radnik koji uliva poverenje mladima a vrednosno je dijametralno na suprotnom stanovištu u odnosu na postulate omladinskog rada.
Milorad prepoznaje omladinski rad koji sprovodi u Edukacionom centru u Leskovcu kao proces koji značajno doprinosi i mladima i lokalnoj zajednici. Proces koji pokazuje promene na bolje. Kada je 2001. počeo sa svojim kolegama sa promocijom uključivanja mladih u procese donošenja odluka od javnog značaja nije ni slutio da će podrška formiranju učeničkih parlamenta u leskovačkim školama biti pilot koji će se proširiti na celu zemlju i postati institucionalna praksa koja i danas živi. Kao jedan od svojih najvećih uspeha prepoznaje uključivanje učeničkih parlamenata u Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju.
Omladinski rad mu je doneo mnogo spoznaje i samospoznaje... predivne trenutke promišljanja i prosuđivanja o važnim i društvenim signalima ali i individualnim porukama. Milorad kaže da ponekad ima osećaj da ga sve ovo poput neke morske struje povremeno odnese na pučinu koja je tako daleko od obala da je nemoguće plivati nazad pa se pita je li omladinski rad celoživotna zamka u koju je upao ili samo faza u kojoj je skoro dvadeset godina. Faza ili ne, mi bismo dodali da su upravo nepresušna energija i entuzijazam omladinskih radnica i radnika jedan od ključnih elemenata razvoja društva.
Miloradovu priču ispričali Ana Pecarski i Petar Đurović
Informacije o Edukacionom centru Leskovac nalaze se na: http://nvo.org.rs/
Informacije o NAPOR organizacijama članicama nalaze se OVDE.