Miloš je student psihologije i već neko vreme aktivista Centra za proizvodnju znanja i veština u Novom Sadu.
Jednog dana je seo, dobro razmislio i shvatio da mu se ništa neće servirati na tacni te da on sam mora da preuzme odgovornost i menja svet oko sebe u želji za boljim sutra. Jedne noći, vraćajući se iz izlaska kući, naleteo je na malu Romkinju koja je sedela na trotoaru i prosila. Shvatio je da joj njegovih 100 dinara dugoročnije neće pomoći što ga je navelo na razmišljanje da nešto sistemski treba učiniti i promeniti. Kao u filmu, nekoliko dana kasnije, pojavio se konkurs za terenskog radnika u radu sa romskom decom gde se i prijavio i od tada počinje njegova bajka. Po njegovom mišljenju, omladinski rad je upravo to, težnja za boljim sutra, za boljim društvom u celini i najbolje je kada ga praktikuju sami mladi kao vršnjački edukatori. On sam se pre svega bavi decom, ali i adolescentima i generalno mladima koji se suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije.
Aktivizam i učešće u programima omladinskog rada, omogućili su mu širi i drugačiji pogled na svet. Smatra da je ranije bio egocentričan, a da se sada trudi da sagleda jednu situaciju iz više različitih perspektiva. Stekao je neka generalna saznanja o životu, a u profesionalnom smislu stekao je veštine radioničarskog rada, strpljenje i empatičnost. Svaki put kada deca iz Romskog naselja ugledaju njega i njegove kolege, krenu da se smeju i trče ka njima. S tim u vezi, svojim najvećim uspehom će smatrati ako ga se budu sećali i kada odrastu. Miloš veruje da predrasude prema jednoj grupi mogu nestati samo ulaskom u tu grupu.
Za njega je omladinski rad upornost, istrajnost, altruizam i poštovanje, a mladima bi poručio: Ne čekaj da se nešto desi, izađi i bori se!
Priredile: Milica Barać i Milica Lugumerski
Informacije o Centru za proizvodnju znanja i veština nalaze se na: www.cpzv.org
Informacije o NAPOR organizacijama članicama nalaze se OVDE.