Za Mašu su volonterski dani počeli već sa 12 godina u okviru sekcije koju je organizovao nastavnik građanskog vaspitanja na temu vršnjačkog nasilja kada joj je ukazana i čast da predstavlja svoju školu na kongresu u Nemačkoj vezano za prevenciju nasilja nad decom.
Danas je studentkinja 4. godine poslovne psihologije, a poslednjih godinu dana je aktivna u SOS Ženskom centru za koji je čula od drugarice koja je tamo dugogodišnja volonterka. Za nju je velika sreća što je pronašla organizaciju gde može da se bavi nečim u šta duboko veruje okružena kvalitetnim stručnim ljudima, pre svega ženama koje joj pružaju maksimalnu podršku ne samo u profesionalnom segmentu nego i na ličnom planu.
Smatra da je problem nasilja nešto što još uvek nije u dovoljnoj meri osvešćeno u našem društvu, a da ono što se misli da se zna uglavnom nije tačno te da ženama žrtvama nasilja znači i to malo da ih neko sasluša. Ne voli nepravdu i smeta joj što su žene potčinjene u našem društvu pritom ne smatrajući sebe radikalnom feministkinjom, ali čvrsto veruje da žene treba da imaju daleko veća prava. Zbog toga smatra da ju je volontiranje u SOS Ženskom centru osnažilo i oplemenilo na više načina, pre svega kroz shvatanje kako nasilje funkcioniše, kako ga prepoznati, a kako reagovati na nasilje i kako pristupiti svakom slučaju na zaseban način. U Centru je zadužena za prijem poziva, organizovanje mejl konsultacija i kreiranje baze podataka. Takođe je i vršnjačka edukatorka, a omladinski rad vidi kao angažovanje mladih za podizanje svesti drugih mladih o različitim problemima u društvu.
Najznačajnije iskustvo do sada doživela je kroz grupnu terapiju koju je prolazila sa ostalim volonterkama nakon prve obuke gde su jedna sa drugom delile lična iskustva nasilja i gde je naučila da svaka osoba sa sobom nosi određenu traumu i teška iskustva čak i kad se to spolja ne vidi. Bilo je i veoma teških poziva koji su je naučili da ne može uvek i svakom da pomogne naročito kada zakaže rad drugih relevantnih institucija.
Za Mašu je omladinski rad podrška, znanje, samoinicijativa i altruizam, a mladima bi poručila pre svega da ne trpe nasilje i da uvek postoji neko ko će da ih čuje, a da će aktivizmom u bilo kojoj oblasti umanjiti egocentrizam koji prirodno postoji u svima nama. Za one koje je njena priča posebno dodirnula i zainteresovala poručuje da se uskoro otvara i konkurs za nove volontere i volonterke u SOS Ženskom centru te da se jave ako žele i oni da učine ovaj svet boljim mestom za život.
Priredile: Milica Barać i Milica Lugumerski
Više informacija o radu SOS Ženskog centra Novi Sad nalaze se OVDE.
Lista organizacija članica NAPOR se nalazi OVDE.