O tome šta je potrebno kako bi se se omladinska politika pravilno razvijala, govori Maja Žmukić, članica Predsedništva Nacionalne Asocijacije KZM za Beogradski region i saradnica u KZM Grada Beograda.
Sa kojom organizacijom (organizacijama) ste ostvarili saradnju i kada?
Od 2012. sam u omladinskom sektoru, što kao glavni koordinator KZM Palilula prethodnih godina, sada i kao saradnik u KZM grada Beograda. Dakle, sarađivala sam sa mnogobrojnim organizacijama, što iz NVO sektora, tako i sa državnim institucijama i svim akterima omladinske politike kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Kroz Nacionalnu KZM u kojoj sam član Predsedništva preko 6 godina, imala sam prilike da sarađujem sa mnogim institucijama, organizacijama kao i sa KZM-ovima širom Srbije. Na Paliluli bih istakla najznačajniju saradnju sa NVO „OKO“, Centrom za omladinski rad, British Council, AIESEC, Unicef itd, sa kojima smo realizovali najveći broj projekata i aktivnosti. Naravno, kroz sve tri organizacije sam radila sa gotovo svim institucijama i organizacijama tako da ne bih navodila svaku ponaosob, ali iz aspekta Nacionalne KZM mogu navesti i da jako lepu saradnju imamo sa druga dva krovna saveza, NAPOR i KOMS, koji su, kao i Nacionalna KZM, stubovi omladinske politike RS.
Da li je saradanja nastavljena i ako jeste u kom obliku?
Saradnja postoji i dalje. Kada je reč o Nacionalnoj KZM, ona pruža podršku mnogim organizacijama pri apliciranju za projekte, pri sprovođenju aktivnosti i osnaživanju mladih širom Srbije, dok kada je reč o KZM grada Beograda, ona je neko ko dva puta godišnje odvaja finansijska sredstva iz svog budžeta kako bi kroz svoje konkurse pomogla NVO sektoru, ali i lokalnim beogradskim Kancelarijama za mlade.
Šta је vaša institucija dobila kroz sarаdanju sa organizacijom/ama?
Kroz saradnju sa omladinskim organizacijama, KZM Palilula, KZM Beograd ali i Nacionalna KZM su dobile priliku da rade mnogobrojne projekte, akcije, kampanje u partnerstvima sa njima. Takođe, raširili su mrežu volontera, aktivnih mladih, izvršili regrutaciju kroz aktivnosti veliki broj mladih koji nisu bili do tada aktivni.
Zbog čega je, po vašem mišljenju, važna saradnju institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?
Saradnja između organizacija i institucija je vrlo važna jer bez međusobnog pomaganja i zajedničkog delovanja omladinska politika ne može da ojača. Da bi se omladinska politika pravilno razvijala bitno je da su uključeni svi akteri koji se bave omladinski radom/politikom, kako iz NVO, tako iz državnih struktura, pa i privatnog sektora, kako bi se sve sprovodilo i funkcionisalo bez problema.
Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinski radom podigla na viši nivo?
Saradnja se jača kroz bolje umrežavanje, zajednički rad na gotovo svim projektima, kampanjama ili aktivnostima na kojima je to moguće. Državne institucije bi trebalo da odvajaju sve veća finansijska sredstva za realizaciju omladinskih projekata, dok bi organizacije za mlade/mladih, kao i Kancelarije za mlade trebalo da se potrude da pišu što bolje projekte, osmišljavaju što kvalitetnije programe kao i da izvršavaju što kvalitetniju regrutaciju mladih širom Srbije, jer se na kraju čitava omladinska politika i sprovodi kako bi se mladima osigurala što kvalitetnija mladost i otvorile im se što veće mogućnosti. Dakle, omladinska politika zbog njih i postoji, i ukoliko se mladi ne aktiviraju na pravi način i ne uključe u procese osnaživanja, sve što organizacije i institucije rade kako bi ojačale omladinski rad/politiku, neće biti dovoljno.