Predstavite sebe i svoj rad.
Psihološkinja sam i omladinska radnica.
Moj rad je isprepleten sa mojim ličnim identitetima - feminističkim, aktivističkim i lezbijskim. Omladinski rad kojim se bavim znači da radim sa ranjivim mladim ljudima, uglavnom sa onima koji pate od intelektualnih poteškoća, mentalnih smetnji i mladih koji žive u ustanovama socijalne zaštite.
Šta je to što vaš posao čini uzbudljivim?
Najuzbudljiviji deo mog posla jeste posmatranje promena koje se dešavaju kod mladih sa kojima radim. Prepoznavanje trenutka u kojem se, kroz aktivnosti omladinskog rada, upoznaju i vide sebe kao nekoga vrednog ljubavi. Trenutak kada otkriju ko su uistinu i da imaju pravo da budu voljeni i poštovani jednako kao i bilo ko drugi.
Kakvi su vaši snovi kao omladinske radnice?
Biti omladinska radnica znači da imam mnogo snova, ali ako treba da govorim o onima koji su dostižni, volela bih da vidim da vrednosti koje se podstiču kroz omladinski rad postaju zastupljene i uvažene u društvu u celini. Takođe bih volela da vidim više mladih ljudi i omladinskih radnika/ca spremnih i odlučnih da zaista žive i zastupaju te vrednosti. Nadalje, volela bih da omladinski rad bude prepoznat kao opšte koristan i vrednovan princip rada i obrazovanja mladih.
Zašto ste izabrali omladinski rad?
Odrastanje i život u patrijarhalnom društvu podeljenom ratovima i sukobima, koji su se kasnije pretvorili u društvo obeleženo nasiljem i kršenjem osnovnih ljudskih prava doprinelo je tome da omladinski rad vidim kao jedini način na koji bih mogla učinim nešto za sebe, kao i za ostale i društvo u celini. Zapravo, to je bio jedini mogući način da se ne predajem i da nastavim dalje, a da pritom ne kršim svoja lična pravila i uverenja.
Koje vam je najnezaboravnije iskustvo kao omladinske radnice?
Bilo je mnogo nezaboravnih trenutaka tokom moje radne karijere. Neki od njih odnose se na mlade ljude sa kojima sam dugo radila. Ostali se odnose na konkretne promene unutar društvenih grupacija do kojih je vodio moj rad. Jedan od konkretnih primera koje mogu da izdvojim jeste kada sam učestvovala u grupi za razmenu mladih gde su mladi ljudi sa intelektualnim poteškoćama proveli nedelju dana sa vršnjacima iz opšte populacije. Bila sam svedok razbijanja predrasuda i stereotipa kroz zajedničke aktivnosti. Ovo je zaista ostavilo snažan utisak na mene.
Kako je na Vas uticao omladinski rad? (Šta ste naučili iz toga?)
Omladinski rad mi je doneo zaista mnogo toga - mislim da ne bih bila ista osoba da nije njega. Naučio me je da vidim ljude koji stoje iza invaliditeta ili nekog nedostatka. Naučio me je i da živim u skladu sa vrednostima kojima podučavam mlade. Nisam ranije tako živela, ali ispostavilo se da sam, dok sam ih podučavala, počela uistinu da razumem i živim te iste vrednosti. Postala sam hrabrija, zauvek radoznala, bilo je tu i sjajnog humora, sposobnosti da bolje razumem slabosti, ali i da radim na njima, kao i na mnogim drugim veštinama.